Psihoterapija i rehabilitacija

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Naltrex Zone" bazira lečenje bolesti zavisnosti na najsavremenijim naučnim dostignućima u oblasti adikcija. Krajnji cilj našeg pristupa je da se zavisnik potpuno reintegriše u prirodan i funkcionalan život. Zbog toga psihoterapija i rehabilitacija predstavljaju osnovu lečenja osoba obolelih od svih oblika adikcija.

Početak psihoterapijskog tretmana je kamen temeljac uspeha čitavog tretmana i kod svih pacijenata podrazumeva primenu terapijskog modela označenog kao Prevencija recidiva.

Podsticaji da se nastavi sa uzimanjem droge i alkohola nalaze se okolini ali i u samom čoveku. Mozak svakog čoveka je zavisan od onoga što ga na najlakši mogući način lišava i najmanjeg stresa, a ličnost je u nekoj vrsti ropskog odnosa prema toj činjenici. Dokle god mozak ne iskusi delovanje droga i alkohola, dotle je ta zavisnost fiziološka (normalna) i održava se delovanjem podsticaja kao što su hrana, druženje, seks, sport i velika lična zadovoljstva (hobi). Kada se jednom upozna sa jačim podsticajima od normalnih (a to su droga i alkohol), nijedan mozak to ne zaboravlja i dok traje aktivna adikcija (bolest zavisnosti), kao neki računar izlistava na prvo mesto te opcije kao najbolji mehanizam za oslobađanje od stresa. Kada se prekine upotreba droge, mozak je gladan onoga što mu najviše treba da bi obezbedio i više nego dovoljnu količinu antistresnog hormona dopamina. Tada počinje da se "poigrava" sa celokupnim telom i ličnošću stvarajući simptome apstinencijalne krize, koja se doživljava kao neizdrživa. Suštinski se u telu ne događa skoro ništa osim brzih oscilacija krvnog pritiska i ubrzanog protoka jona na membranama nervnih ćelija, ali je to ipak dovoljno ubedljivo za doživljaj izuzetno teških tegoba. Potpuna odviknutost od podnošenja i najmanje moguće količine psihičkog i fizičkog stresa (bol), predstavlja suštinu svih tegoba apstinencijalne krize. Svako ko to nije iskusio, logično će postaviti pitanje - "Pa kako je moguće da ne možeš to da pobediš voljom..ili da istrpiš?"). Ali nekontrolisana glad za dopaminom je jača od svake logike i osoba koja boluje od bolesti zavisnosti nema više mogućnosti da samostalno resetuje malopre pomenuti računar zvani mozak i time ponovo dopamin obezbedi "sitnim zadovoljstvima".

Apstinencija je stvarni lek. Ona polako potiskuje te najjače podsticaje za lučenje dopamina ka poslednjim mestima, a na prva mesta ponovo vraća druga zadovoljstva kao normalne podsticaje. Svaka ideja da je moguće zauvek obrisati sećanja na najjače podsticaje je zabluda i to najbolje znaju sami pacijenti. U početku lečenja i njima i porodici je olakšanje da čuju i veruju da je tako nešto ipak moguće, ali upravo na tom terenu se stvara temelj uspeha u lečenju. U pokušaju da pacijentima ponudimo uspeh, reći ćemo im istinu iako ona ne zvuči kao očekivana uteha. Prevencija recidiva kao uvodni metod lečenja i osiguranja apstinencije je skup tehnika kojima je moguće prepoznati sva spoljnja i unutrašnja iskušenja koja bi mogla da "ubede" mozak da je dovoljno jak da im odoli. Osećaj snage i kontrole u odnosu na drogu i alkohol je stvaran na nivou jačanje volje kao psihičke funkcije, ali vrlo lažan na nivou načina na koji mozak putem svojih čula vidi prisustvo droge i alkohola. Kako će nas naš sopstveni mozak obmanuti je predmet rada na prevenciji recidiva.

Nakon završetka rada na prevenciji recidiva, pacijent je spreman da se bavi i suptilnim mehanizmima funkcionisanja sopstvene ličnosti kroz metode grupne i individualne psihoterapije. U periodu aktivnog korišćenja adiktivnih supstanci, ličnost nije sazrevala, nije odrastala. Proces je zaustavljen, ali se može ponovo pokrenuti i dodatno ojačati. Mnogi pacijenti nakon iskustva stručno i pravilno vođene psihoterapije saopštavaju da se verovatno nikada ne bi bavili sobom na sličan način da nisu iskusili problem zavisnosti. Ovo naravno nije reklama za zavisnost, ali jeste činjenica jer i sa nekim drugim problemom, ličnost ne sazreva ako je u nekoj vrsti zavisničkog odnosa prema određenim ljudima, situacijama i aktivnostima.

Paralelno sa prevencijom recidiva i daljom psihoterapijom, idealan tretman je upotpunjen porodičnom psihoterapijom. U našem timu su edukovani porodični terapeuti, koji pomažu svim članovima porodice da razumeju razloge za nastanak i održavanje problema i steknu potrebne veštine za njihovo zajedničko prevazilaženje.

Ako se "skinete sa nečega", šta god to bilo, to je mogućnost da razumete kako je problem nastao. Taj rad, to razumevanje se zove terapija. A onda, ako znate gde ćete opet pasti, vi ćete prvo sesti i imati dovoljno vremena da razmislite i tako zaustavite onu dobro poznatu misao - "Ma neće mi biti ništa od jedne čašice..od jedne linije..od jednog susreta".

Napravite prvi korak kontaktirajte nas